По подацима Међународне асоцијације за осигурања у пољопривреди из Париза (International association of agricultural production insurers), Шпанија је европска земља с највећим губицима, узрокованих градом, у пољопривреди. Годишње штете од ове непогоде у Шпанији достижу износ од 100 милиона еура. У Европи су забиљежена два случаја града са врло великим износима кинетичке енергије, оба у Шпанији. Први је измјерен на подручју „Leide s“ 1 664.3 J m² и  максималном  величином  зрна од 36.5 mm, а  други на  подручју „Pla d’ Urgele”, с измјерених 1 567.0 J m² и максималним промјером зрна од 56.4 mm. Шпанија је земља са дугом традцијом заштите од града. Као прва средства за заштиту од града у шпанским регијама „Kastilja-Leon“, „Kastilja-La Manča“ te „Valensiji“ и „Aragonu“ кориштена су црквена звона. Од педесетих година XX вијека шпански фармери се у већој или мањој мјери организују ради сузбијања појаве града, путем ракета пуњених експлозивом, слично као и у Италији. Тих година започиње и производња поменутих ракета у Шпанији. У другој половини шездесетих година XX вијека, ракете поред експлозива садрже и сребро-јодид а њихова употреба расте. У финансирању набавке оваквих ракета шпанским фармерима помажу и локалне управе. Радило се о ракетама малог домета, које су испаљиване испред градоносних облака и као такве се могу и данас набавити од произвођача по цијени од око 80 еура по комаду.

Рекламни плакат за ракете из 50-их година Стријелац (Alzira 1967.)

Почевши од  1974. године у Шпанији почиње организована заштита од града, под руководством Министарства одбране и Инспектората за заштиту биљака и животиња. Програм који се заснивао на употреби земаљских генератора за дистрибуцију сребро-јодида обухватио је покрајину „Valensiju“ и дјелом „Kastelon“, „Alikante“, „Mursiu“ и „Albakete“. Од 1978. године започело се и експериментално засијавање градоносних облака, сребро-јодидом, путем авиона у сарадњи између Министарства одбране Шпаније и  Политехничког универзитета у Валенсији. Као мјерило успјешности кориштени су подаци Шпанског удружења пољопривредних осигурања, који су процјенили да је усљед града сваке године у Шпанији страдало 10% пољопривредне производње. Губици од туче, у просјечно 32 олујна дана годишње, износили су око 25% од укупне суме уплаћеног осигурања, у екстремним годинама чак и до 50% од уплаћене суме.

Примјери штета од града у Шпанији

До 1985. године статистички је утврђен успјех у одбрани од града између 50 и 60% у односу на године када није постојала противградна заштита. У наредном периоду, метеоролошки радари су инсталирани у „Valensiji“ и „Pamploni“ а као карактеристично по одбрани од града у Шпанији се издваја неколико подручја. Долину Ријеке „Ebro“ бране удружења пољопривредника помоћу експлозивних  ракета са сумпорном и хлороводоничном киселином. Генератори или сребро-калијумјодид пламеници се користе у подручјима: „CEAL“ („Kastelon“, „Valensia“, „Alikante“, „Mursia“, „Albakete“ и „Kuenka“- дио са најдужим искуством), „ADEGRAMAN“ („La Manča“ која обухвата град „Toledo“, „Real“, „Kuenku“ и „Albakete“), „NALOGAL“ („Navara“, „Logrono“, „Alava“ те подручја провинција „Saragosa“ и „Teruel“) која обухватају укупно 6 милиона хектара. Подручја се шире на иницијативу фармера путем удружења, синдиката а уз подршку Министарства пољопривреде Шпаније. Вођени искуствима и успјехом француске организације „ANELFA“, од краја деведесетих година XX вијека у Шпанији се гради мрежа аутоматских земаљских генератора, увезаних с метеоролошким радарима.

Експлозивне противградне ракетe „Cetme cota“ 3000 из 1990-их

Независно истраживање на темељу података из шпанског Министарства пољопривреде је показало значајно смањење штета од града превентивним дјеловањем генераторима са земље. Са аутоматизацијом генератора најдаље се отишло на сјеверу Шпаније (Consorcio por la Lucha de Antigranizo Aragon).

Метеоролошки радар у Сарагоси

Пројект аутоматских генератора се развија у два подручја, која се налазе у „Saragosi“ и „Teruelu“ ( Долина „Ebra“) Прво је подручје „Valjalona“, које представља планинску регију са честом појавом града и гдје је на подручју од 6500 км² размјештено 30 аутоматских противградних станица. Друго подручје је „Bajo Aragon“, такође планинска регија гдје је на подручју од 2500 км² размјештена 21 аутоматска противградна станица. Свака станица је опремљена са аутоматским приземним генератором који сагорјева отопину од 1,2% сребро-јодида у ацетону.

Радарска слика радара Универзитета у Барцелони

Прогноза тј. најава града долази са Универзитета у „Leonu“, које посједује метеоролошки радар инсталисан на периферији „Saragose“. Радар је „S“-банда а за одређивање физичких параметара градоносних ћелија користи се рачунарски програм „Titan“. Генератори почињу са радом најмање један сат прије наиласка невремена. Противградна сезона траје од 15. маја до 30. септембра. Током једне сезоне, просјечно је око 50 дана са радом станица и за то вријеме се утроши око 250 килограма сребро-јодида. Ради праћења резултата током 2003. године је формирана мрежа од 100 градомјера (hailpad) распоређених на сваких 5 километара. Поменуту мрежу градомјера одржава Униерзитет у „Leonu“. Поред наведене мреже формирана је и мрежа од 172 градомјера у „Leidi“, коју одржава удружење за Заштиту биља. Лабораторија за атмосферску физику универзитета у „Leonu“ припрема извјештај о раду система након десет година заштите од града на више од 760 000 хектара заштићених у „Aragonu“. Проширење система тј. брањеног подручја 
може доћи само по захтјеву удружења пољопривредника а преко органа локалних управа. При томе трошкови одржавања система падају на сваку од регија, који су по подацима из 2009. године око 0,50 еура по хектару. По подацима доступним у штампи, трошкови рада система аутоматских генератора су у 2009. години износили 500 000 еура. Ефикасност поменутог система у одбрани од града у Шпанији су процијенили на 40%.

Картографски приказ мреже градомјера у Шпанији
Аутоматски генератор

ИЗВОРИ:

  1. T. Rivases, La efectividad de los sistemas antigranizo se sitúa en el 40%, El Periódico de Aragón, 22.08.2010.
  2. Isabel G. Villarroel, Avionetas del Moncayo exige una ley nacional de vuelos antigranizo, Elnortedecastilla, 20.06.2011
  3. Manuel Ceperuelo Mallafre, Identificación y caracterización del granizo mediante el radar meteorológico, pág. 37. Tesis doctoral presentada en el Departament d'Astronomia i Meteorologia de la Universitat de Barcelona. Barcelona, Juny 2008
  4. Julio Garcia Sanjuan, Pedriscos y granizadas, Ministeri odea agricultura,Publicaciones de extension agraria, Núm. 20-76 HD 
  5. R. Romero, F. Torrecillas, I. Solera, Evaluación de la efectividad de las actuaciones de defensa aérea antigranizo en la zona de Levante: primeros resultados, Becarios de la Cátedra de Estadística de la E.T.S.I.A. de Valencia.,Bol. Serv.Plagas, 8: 169 1977.
  6. R. Romero y S. Balasch, Evaluación de la efectividad de las actuaciones de defensa aérea antigranizo en la zona de Levante: resultados definitivos, Bol. Serv. Plagas, 11:163-171, 1985.
  7. J. Dessens, C. Berthet, JL. Sanchez, Anelfa, Toulouse, France,Laboratory of Atmospheric Physics. IMA. University of León, Spain, Mitigation of hail damages by cloud seeding in France and Spain, European Conference on Severe Storms, Landshut, Germany, 12 – 16 October 2009.
  8. J. L. Sánchez, M. Torá, L. López J. Dessens and E. García-Ortega, Physical evaluation of a hail suppression project with silver iodide ground generators in Leida (Spain), L. Física de la Atmósfera. IMA. Univ. de León, Spain, ADV Terres de Ponent . Lleida. Spain, ANELFA. France