Мађарска је средњоевропска земља у којој олује са градом изазивају честе и велике штете, нарочито у пољопривреди. Традиција заштите од града у овој земљи је историјски доста дуга и датира из времена Аустро-угарске монархије када су у сврху одбране од ове штетне појаве прво грађени звоници а нешто касније, почетком XX вијека, увођени противградни топови. Каснији покушаји да се осавремени противградна заштита датирају из година након Другог свјетског рата, али до конкретне реализације долази тек 70-их година прошлога вијека. Дакле, почетком поменутих 70-их делегација из Мађарске одлази у тадашњи СССР, гдје се упознаје са најсавременијим методама сузбијања града. До 1975. године врше се углавном административне припреме, а исте године се набавља метеоролошки радар. Почевши од 1976. године започиње активна заштита од града у Мађарској. Брањено је подручје од око 1500 км², углавном на подручју жупаније Барања уз административну границу са тадашњом Југославијом. Систем се темељио на употреби совјетских противградних ракета: „Облако“, „ПГИ“ и „Алзањ“, које су се испаљивале са око 40 лансирних мјеста тј. противградних станица. Систем је поред учинковитости показао и недостатке, прије свега административне природе, нарочито због великог броја запослених, што га је чинило доста скупим. Као такав, систем је опстао до 1990. године када се укида, прије свега из политичких разлога.
Као алтернатива од 1991. године се у мађарској оснива удружење „НЕФЕЛА“ са сврхом заштите од града подручја од 1,4 милиона хектара у јужној Мађарској, које обухвта жупаније: Барања, Сомођ и Толна. Иницијална средства, од преко 100 000 еура обезбједили су Национална метеоролошка служба и осигуравајуће куће у односу 75:25%. Методологија по којој се ради у удружењу „НЕФЕЛА“ тј. Мађарској, изворно је француска и заснива се на уношењу сребро-јодида у градоносне облаке путем генератора са земље. На брањеном подручју укупно је распоређен 141 генератор и то
по жупанијама: 44 у Барањи, 60 у Сомођи и 37 у Толни. Отприлике је на сваких 100 км² размјештен по један приземни генератор.
U nastojanju da prošire područje djelovanja i privuku nove članove u udruženju iznose da je efikasnost, ovakvog sitema protivgradne zaštite 70%. Kao ono čime se rukovode za ovakve, dosta visoke, ocjene rezultata rada ističu odnos uplaćenih i isplaćenih suma osiguranja. Kao karakteristične, u pomenutom odnosu, ističu periode: 1962-1976. godine, kada nije vršena nikakva zaštita od grada, sa odnosom 4,3%; 1976-1990. godine, kada se provodila zaštita raketom tehnologijom, sa odnosom 3,35% te period 1991-2006. godine, kada se provodi zaštita prizemnim generatorima, sa odnosom 0,99%. Odmah se može zaključiti da je ovakav način procjene sam po sebi nejasan i neobjektivan a da je sama iskazana efikasnost upitna. Kao dokaz ovakve primjedbe ističe se to što se uz pomoć protivgradne zaštite Srbije pokušava obnoviti raketni metod zasijavanja oblaka, za šta je izrađena studija izvodljivosti i konkurisano prema IPA fondovima.
Током израде поменуте студије у противградној заштити Србије дошли су до сазнања да је ефикасност засијавања облака приземним генераторма тј. противградне заштите у Мађарској свега 20%. Само удружење „NEFELA“ има пет стално запослених лица а у току сезоне се ангажује 8 метеоролога. Број чланова Удружења је преко 1000, од чега је око 600 великих пољопривредника (обрађују 30% расположивих обрадивих површина на брањеном подручју), 634 друга удружења и локалне управе те неколико осигуравајућих друштава. Удружење, поред радарских слика Националне метеоролошке службе (које су доступне интернетом) користи и радар „MRL-5“ за осматрање и најаву непогода. Током сезоне, која траје од 01. маја до 30. септембра, просјечно је око 62 дана са укључивањем генератора. Сваки генератор у сезони ради просјечно око 200 сати. За један сат рада приземни генератор сагори се око 0,8 до 1 литар отопине сребро-јодида у ацетону. Комплетна сезона кошта између 100 и 160 милиона форинти (1еуро=277 форинти, сезона 2010. године је коштала 128 милиона форинти што је око 462 100 еура) Наведена Средства се обезбјеђују од донатора, из државих подстицаја и од чланарине.
По подацима, доступним са званичног сајта „NEFELA-e“, чланарина се убире на начин да велики плантажери (воћари, виноградари) плаћају 1,8 еура по хектару, остали пољопривредници 0,79 еура по хектару, локалне управе до 5000 становника 0,09 еура по глави (односно становнику), локалне управе од 5000 до 50 000 становника 0,05 еура по глави и локалне управе преко 50 000 становника 0,03 еура по глави тј. становнику. Поред свега изнесеног, чињеница је да у Мађаркој нису задовољни оваквом противградном заштитом и њеним учинком. Досадашњи модалитети побољшања исте нису дали очекиване резултате. Напримјер, под руководством универзитета у Дебрецину из Белгије је набављено 7 противградних топова, који су испробани, али нису нашли ширу примјену. По последњим медијским информацијама и контактима из противградне заштите Србије највећа очекивања су управо од пројекта „оживљавања” ракетног система у који се полако покушавају укључити „NEFELA“ и Национална метеоролошка служба Мађарске.
ИЗВОРИ:
- Grabant Andrea, Jégesöelháritás s dél-dunántülon szakdolgozat, Eötvös Loránd Tudományegyetem Természettudományi Kar Környezettudományi Centrum, Budapest 2010.
- Országos Meteorológiai Szolgálat, A korábbi magyarországi jégelháritási rendszer tapasztalatai, 2012.
- Zombori Gyöngyi, Reflektivitás méréseken alapuló jégesö detektálás lehetöségei az omsz radarhálózatával, Eötvös Lóránd Tudományegyetem Meteorológiai Tanszék, Budapest, 2010.
- Bereczki Károly, NEFELA Dél-magyarországi Jégesőelhárítási Egyesülés, 2011.