Град спада у хидрометеоре, који по физичком изгледу представљају ледене лопте или грумени, чији се пречник мјења од 5 до 50 мм и више. Ове ледене творевине падају или одвојено или спојене у већим неправилним комадима. 

Град пада из кумулонимбуса (Цумулонимбус Цб) који се уздиже до великих висина, нерјетко пробијајући и тропопаузу. Динамичка и макрофизичка структура градоносних облака није до данас довољно испитана. С обзиром на велику разноликост кретања ваздуха у кумулонимбусу немогуће је описати све силе које у њему дјелују као ни узроке појаве сила. То је тешкоћа егзактних теорија о образовању и излучивању пљусковитих падавина и града. Научна дисциплина која проучава силе које изазивају кретања ваздуха у кумулонимбусу назива се Динамика кумулонимбуса.

Зрна града су или потпуно провидна, или су наизмјенце састављена из провидних или мутних снијегу сличних слојева, при чему су провидни слојеви бар 1 mm дебљине. Слојева има најчешће пет, а каткад и двадесет. Слојевити пораст града може се вршити и опкољавањем зрна града воденом паром, која се на њему таложи и сублимира. Величина зрна града је промјењива. Најчешће су зрна града која имају пречник од неколико милиметара до 1 цм. Понекад зрна града имају пречник од 2 до 3 цм. При нарочито јаком падању града величина зрна је била као голубије јаје, па чак понекад и као кокошије јаје. Тежа зрна од 500 грама, према досадашњим забиљеженим подацима, ријетко су падала, а сасвим изузетно била су тешка 1 кг. Али, према забиљеженим подацима у Кини 1902. године, измјерена је тежина зрна града од 4,5 кг са пречником од 21 цм. Штета, коју изазива падом и ударом на површину, је у директној зависности од пречника палих зрна града.

Град пада готово искључиво при јаком и дуготрајном невремену са грмљавином, али никад при температури испод 0°Ц (при земљиној површини). Установљено је да град пада увјек на дугачкој али уско ограниченој површини. Сем тога, у појединим предјелима град пада често, док има извјесних области у којима је падање града веома ријетка појава. Ово свакако зависи од орографије појединих области. Орографија и надморска висина терена утичу на процес стварања града кроз утицај појачане турбуленције у приземном слоју атмосфере, и повећањем висине конвективних облака. Град најчешће пада на умјереним ширинама, над копном док интензитет опада ка половима и ка екватору. Најјачи интензитет града, како по дужини падања тако и по величини зрна, је у тропским предјелима. У поларним предјелима падање града није осмотрено.

Градоносни облаци – кумулонимбуси (Цумулонимбуси Цб) се формирају при временским непогодама у нестабилној (лабилној) атмосфери. Атмосфера се може налазити у три различита равнотежна стања: стабилном, лабилном и индиферентном, што зависи од величине термичког градијента. У стабилном равнотежном стању атмосфера се налази онда када је термички градијент мањи од адијабатског градијента температуре, тј. мањи од 1˚C на 100 m висинске разлике. У стабилној атмосфери нема вертикалних струјања ваздуха од земљине површине према висини. Могу постојати хоризонтална слаба струјања, а исто тако и силазна струјања. Такви случајеви су у тзв. антициклонима. Нарочито је велика стабилност ваздуха када у атмосфери постоје инверзијски слојеви температуре. Тада се топао ваздух налази изнад хладнијег ваздуха, а како је топлији ваздух специфично лакши од хладнијег, то ће он пливати изнад хладнијег ваздуха. У таквој атмосфери не могу се образовати узлазне ваздушне струје. У лабилном равнотежном стању атмосфера се налази када је термички градијент већи од адијабатског градијента, тј. већи од 1˚C на 100 m висинске разлике. У лабилној атмосфери постоје вертикална узлазна ваздушна струјања. То је случај у ваздушним депресијама, односно у циклонима. У индиферентном равнотежном стању атмосфера се налази када је термички градијент раван адијабатском градијенту, тј. раван 1˚C на 100 метара висинске разлике. У индиферентној атмосфери нема никаквих ваздушних струјања.

Опште је познато да су непогоде са појавом града условљене интензивном фронталном динамиком и термичким стањем атмосфере. Продори хладног и влажног ваздуха преко прегријаног копна условљавају изразиту нестабилност и јак развој конвективне облачности. Такви фронтални кумулонимбуси често се развијају до висине тропопаузе, па и преко ње, нарочито у подневним часовима, а прате их грмљавина, пљускови и олујни вјетар. Појава града је најчешћа у ужој зони фронта гдје је најјача фронтална динамика. 
Појава града је такође већа у зони иза фронта него испред фронта што се објашњава развојима висинске долине и циклона у хладној маси иза фронта. У периоду од маја до јуна је 69% фронталних непогода.