Руска Федерација има дугу и значајну историју противградне заштите, нарочито савременијег, научно заснованог, дијела који се односи на период од 50-их година XX вијека. У поменутом периоду су развијене методологије и методе за сузбијање града, те је спроведен низ експеримената чији је значај за развој свјетске метеоролошке науке немјерљив. Године 1956., Планински геофизички институт у Наљчику започео је низ истражевања и експеримената са циљем спречавања појаве града. У првој фази, од 1956. до 1959. године, разјашњен је механизам падавина, проучавана је кристализација у супер охлађеним облацима те методе уношења реагенса у поменуте облаке. Током 1960. и 1961. године под руководством професора Сулаквелидзеа, првог директора Института у Наљчику вршено је експериментално уношење реагенса у облаке путем противавионских топова 100 мм. У истом периоду је развијана и радарска техника за намјене противградне заштите. Експерименти су провођени на 350 000 хектара у Сјеверној Осетији, а 1967. године систем постаје оперативан. Противградни системи прве генерације који су ушли у употребу, те касније усавршавани, су: артиљеријски систем „Elbrus-4”, ракетни системи „PGI-M”, „Oblako”, „Alazanj-2M”, „Alazanj-3M”, „Alazanj-ChM-15”, „Alazanj-5”. Почевши од 1973. године у употребу се уводе метеоролошки радари „MRL-5“.
![Protivgradna_Rusija_1](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_1.jpg)
До 1985. године брањено подручје у региону сјеверног Кавказа обухватило је територију од 795 000 хектара. Почевши од 1984. године из употребе се избацују противавионски топови, као средство за унос реагенса а од 1986. године уводе се противградне ракете друге генерације Алзањ-6 и Кристал као и комплекс Небо са дометом од 12 км, даљинским управљањем, и касетном главом са 2% сребро-јодида. Просјечна ефикасност заштите од града у СССР-у током периода од 1967. до 1980. године била је 78%, а у периоду од 1981. до 2000. године порасла је на 86%. Почевши од 1988. године оперативно је било 6 радара МРЛ-5 са 106 противградних станица. Служба је имала 760 запослених а брањено подручје је обухватило 1 130 000 хектара. У годинама које су услиједиле непосредно након распада СССР-а рад противградне заштите је био знатно отежан из финансијских разлога али се првих година XXИ вијека стање знатно поправило. Савремени концепти противградне заштите који се примјењују у Русији у сталном су развоју и свакако су без премца у свијету.
![Protivgradna_Rusija_2](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_2.jpg)
У Русији заштиту од града финансирају из федералних фондова. На подручју Руске Федерације већина олуја са градом догађа се у региону сјеверног Кавказа а због учесталости појаве града брањено подручје се стално проширује. Брањена територија је достигла величину од 3 милиона хектара и простире се у више федералних јединица Русије.
![Protivgradna_Rusija_3](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_3.jpg)
Садашња руска противградна заштита конструисана је на хипотезама убрзавања формирања падавина у дијеловима облака гдје настају и развијају се ембрији града. Територијално је организована у више милитаризованих служби са намјеном за активна дејства на метеоролошке и остале геофизичке процесе. Јужно-Краснодарска милитаризована служба посједује центре у Лабинском, Мостовском, Чамљикском, Новокубанском, Попутненском, Отраденском и Лападном рејону са укупном брањеном територијом од 830 000 хектара.
![Protivgradna_Rusija_4](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_4.jpg)
Краснодарска милитаризована служба распоређене су 53 противградне станице и шест метеоролошких радара МРЛ-5. Процјењена ефикасност дејства је између 91 и 99% а финансијски ефекти дејства противградне заштите су 550 милиона рубаља (1 еуро = 40,66 рубаља). Ставропољска милитаризована служба брани територију од 680 000 хектара у рејонима: Кочубевском, Андроповском, Шпаковском, Кировском и Предгорном. На наведеном геопростору су распоређене 44 противградне станице са којих се годишње испали између 2000 и 4500 противградних ракета. Економски ефекат противградне заштите у овој руској житници је процјењен на 700 милиона рубаља. Сјеверно-Кавкаска милитаризована служба брани подручје од преко 834 000 хектара. На поменутом подручју су распоређене 62 противградне станице. Годишње се утроши између 2000 и 3000 противградних ракета чиме се постиже ефикасност до 88%. У сврху даљњег технолошког напретка противградне заштите у Русији су развијени мали аутоматизовани ракетни системи треће генерације „Алан”, „Дарг” и „Алзањ 9” за аутоматски лансер „Елиа”. Метеоролошки радари су опремљени софтверима АСУ-МРЛ. Концепт усавршавања система противградне заштите заснован је на аутоматизацији операција засијавања у сврху смањења броја особља и њихових грешака, побољшања индентификације града и зона његовог формирања, повећање ефикасности реагенса и његовој еколошкој чистоћи те укупном смањењу трошкова како ракета тако и цјелокупног система. Технологија реализована уз помоћ аутоматизованог система „Антиград”, састављена је од метеоролошког радара са којега се може управљати са 30 до 50 аутоматских противградних станица.
![Protivgradna_Rusija_5](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_5.jpg)
Аутоматизованим лансерима типа Алан МЗ и Дарг управља се даљински, испаљивање ракета се осигурава и у мануелном и у аутоматском режиму, како би се елиминисало испаљивање ракета у забрањеним секторима и код неисправног руковања лансером.
![Protivgradna_Rusija_6](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_6.jpg)
Централна јединица система је „MRL-5“ метеоролошки радар са двије таласне дужине, који ради у „X“ и „S“ појасима. Овај систем омогућава оператору да надгледа олује на подручју од 300 километара око радарског центра, а у реалном времену процјењује вертикално развијање, интезитет, брзину кретања, вјероватноћу града, као и присутност града. Са таквим информацијама, радарски оператор успоставља подручја засијавања. Након тога, софтвер израчунава колико ракета треба бити лансирано за покривање подручја засијавања; проценат покривености; који лансирни положаји учествују у акцији и углове азимута за испаљивање ракета. Софтвер такође уводи исправке у координате испаљивања, узимајући у обзир брзину кретања и смјер облака. Остале предности система су једноставност кориштења и оперативна сигурност (индекс поузданости 0.999999).
![Protivgradna_Rusija_7](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_7.jpg)
Мултифункционални аутоматски „Elia” лансер има замјењиви пакет за навођење који садржи 16 навођених цијеви (4 x 4) за ракете „Alazanj-6” ( калибра 83 mm) са новом кристализирајућим саставом „AD-1“ са 8% сребро-јодида, 25 навођених цијеви (5 x 5) за ракете „Darg” (калибар 60 mm) са кристализирајућим агенсом „AD-1“ sa 8% сребро-јодида, 36 цијеви (6 x 6) за ракете „Alan-2” (калибар 60 mm) са кристализирајућим агенсом са 4% сребро-јодида и 49 цијеви (7 x 7) за ракете „AS” (калибар 56 mm) са новим кристализирајућим саставом са 4% сребро-јодида. По плановима развоја до 2030. године предвиђено је даље унапређење система противградне заштите у Русији, које обухвата његову модернизацију и проширење брањеног подручја.
![Protivgradna_Rusija_8](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_8.jpg)
![Protivgradna_Rusija_9](https://pgprs-info.com/wp-content/uploads/2019/01/Protivgradna_Rusija_9.jpg)
ИЗВОРИ:
- М.Т. Абшаев, А.М. Абшаев, А.М. Малкарова, В.А. Пометельников, oрганизациЯ и проведение противоградовоЙ заЩитЫ, ФедераЛЬнаЯ служба по гидрометеорологии и мониторингу окружаЮЩеЙ средЫ, Нальчик, 2010.
- Valery N. Stasenko, Активности противградне заштите у Руској Федерацији, Russian Federal Service for Hydrometeorology and Environmental Monitoring Moscow, Naljčik 2003.
- Magomet T. Abshaev, Руска ракетна технологија противградне заштите, High-Mountain geophysical Institute, Nalchik, Russia, Naljčik 2003. (Превод)