Руска Федерација  има дугу и значајну историју противградне заштите, нарочито савременијег, научно заснованог, дијела који се односи на период од 50-их година XX вијека. У поменутом периоду су развијене методологије и методе за сузбијање града, те је спроведен низ експеримената чији је значај за развој свјетске метеоролошке науке немјерљив. Године 1956., Планински геофизички институт у Наљчику започео је низ истражевања и експеримената са циљем спречавања појаве града. У првој фази, од 1956. до 1959. године, разјашњен је механизам падавина, проучавана је кристализација у супер охлађеним облацима те методе уношења реагенса у поменуте облаке. Током 1960. и 1961. године под руководством професора Сулаквелидзеа, првог директора Института у Наљчику вршено је експериментално уношење реагенса у облаке путем противавионских топова 100 мм. У истом периоду је развијана и радарска техника за намјене противградне заштите. Експерименти су провођени на 350 000 хектара у Сјеверној Осетији, а 1967. године систем постаје оперативан. Противградни системи прве генерације који су ушли у употребу, те касније усавршавани, су: артиљеријски систем „Elbrus-4”, ракетни системи „PGI-M”, „Oblako”, „Alazanj-2M”, „Alazanj-3M”, „Alazanj-ChM-15”, „Alazanj-5”. Почевши од 1973. године у употребу се уводе метеоролошки радари „MRL-5“.

Систем „Elbrus 4“ Систем „Oblako“

До 1985. године брањено подручје у региону сјеверног Кавказа обухватило је територију од 795 000 хектара. Почевши од 1984. године из употребе се избацују противавионски топови, као средство за унос реагенса а од 1986. године уводе се противградне ракете друге генерације Алзањ-6 и Кристал као и комплекс Небо са дометом од 12 км, даљинским управљањем, и  касетном главом са 2% сребро-јодида. Просјечна ефикасност заштите од града у СССР-у током периода од 1967. до 1980.  године била је 78%, а  у периоду од  1981. до  2000. године порасла је на  86%. Почевши од 1988. године оперативно је било 6 радара МРЛ-5 са 106 противградних станица. Служба је имала 760 запослених а брањено подручје је обухватило 1 130 000 хектара. У годинама које су услиједиле непосредно након распада СССР-а рад противградне заштите је био знатно отежан из финансијских разлога али се првих година XXИ вијека стање знатно поправило. Савремени концепти противградне заштите који се примјењују у Русији у сталном су развоју и свакако су без премца у свијету.

Стационарни „MRL-5“ Покретни „MRL-5“

У Русији заштиту од града финансирају из федералних фондова. На подручју Руске Федерације већина олуја са градом догађа се у региону сјеверног Кавказа а због учесталости појаве града брањено подручје се стално проширује.  Брањена територија је достигла величину од 3 милиона хектара и простире се у више федералних јединица Русије.

Пројектили и противградне ракете совјетске и руске производње Противградна средства 1 генерације ( с лијева на десно): граната „Elbrus-4 (100mm)”, „Alzanj-2M-1St”, „Alzanj-2M”; Противградна средства 2 генерације: „Kristal” и „Nebo”; Противградна средства 3 генерације: „AS”, „Alan-3”, „Darg” , „Alzanj-9” и „Alan-2”

Садашња руска противградна заштита конструисана је на хипотезама убрзавања формирања падавина у дијеловима облака гдје настају и развијају се ембрији града. Територијално је организована у више милитаризованих служби са намјеном за активна дејства на метеоролошке и остале геофизичке процесе. Јужно-Краснодарска милитаризована служба посједује центре у Лабинском, Мостовском, Чамљикском, Новокубанском, Попутненском, Отраденском и Лападном рејону са укупном брањеном територијом од 830 000 хектара.

Аутоматизовани систем „Антиград”

Краснодарска милитаризована служба распоређене су 53 противградне станице и шест метеоролошких радара МРЛ-5. Процјењена ефикасност дејства је између 91 и 99% а финансијски ефекти дејства противградне заштите су 550 милиона рубаља (1 еуро = 40,66 рубаља). Ставропољска милитаризована служба брани територију од 680 000 хектара у рејонима: Кочубевском, Андроповском, Шпаковском, Кировском и Предгорном. На наведеном геопростору су распоређене 44 противградне станице са којих се годишње испали између 2000 и 4500 противградних ракета. Економски ефекат противградне заштите у овој руској житници је процјењен на 700 милиона рубаља. Сјеверно-Кавкаска    милитаризована    служба    брани   подручје  од   преко  834 000  хектара. На поменутом подручју   су  распоређене 62 противградне станице. Годишње се утроши између  2000 и 3000  противградних ракета чиме се постиже ефикасност до 88%. У сврху даљњег технолошког напретка противградне заштите у Русији су развијени мали аутоматизовани ракетни системи треће генерације „Алан”, „Дарг” и „Алзањ 9” за аутоматски лансер „Елиа”. Метеоролошки радари су опремљени софтверима АСУ-МРЛ. Концепт усавршавања система противградне заштите заснован је на аутоматизацији операција засијавања у сврху смањења броја особља и њихових грешака, побољшања индентификације града и зона његовог формирања, повећање ефикасности реагенса и његовој еколошкој чистоћи те укупном смањењу трошкова како ракета тако и цјелокупног система. Технологија реализована уз помоћ аутоматизованог система „Антиград”, састављена је од метеоролошког радара са којега се  може управљати са 30 до 50 аутоматских противградних станица.

На брањеном простору које покрива Јужно-Радарска слика дигитализованог радара МРЛ-5 у Ставропољу

Аутоматизованим лансерима типа Алан МЗ и Дарг управља се даљински, испаљивање ракета се осигурава и у мануелном и у аутоматском режиму, како би се елиминисало испаљивање ракета у забрањеним секторима и код неисправног руковања лансером.

Аутоматски лансер Елиа

Централна јединица система је „MRL-5“ метеоролошки радар са двије таласне дужине, који ради у „X“ и „S“ појасима. Овај систем омогућава оператору да надгледа олује на подручју од 300 километара око радарског центра, а у реалном времену процјењује вертикално развијање, интезитет, брзину кретања, вјероватноћу града, као и присутност града. Са таквим информацијама, радарски оператор успоставља подручја засијавања. Након тога, софтвер израчунава колико ракета треба бити лансирано за покривање подручја засијавања; проценат покривености; који лансирни положаји учествују у акцији и углове азимута за  испаљивање   ракета. Софтвер такође  уводи  исправке у  координате испаљивања, узимајући у обзир брзину кретања и смјер облака. Остале предности система су једноставност кориштења и оперативна сигурност (индекс поузданости 0.999999).

Аутоматски лансер противградних ракета у дејству

Мултифункционални аутоматски „Elia” лансер има замјењиви пакет за навођење  који садржи 16 навођених цијеви (4 x 4) за ракете „Alazanj-6” ( калибра 83 mm) са новом кристализирајућим саставом „AD-1“ са 8% сребро-јодида, 25 навођених цијеви (5 x 5) за ракете „Darg” (калибар 60 mm) са кристализирајућим агенсом „AD-1“ sa 8% сребро-јодида, 36 цијеви (6 x 6) за ракете „Alan-2” (калибар 60 mm) са кристализирајућим агенсом са 4% сребро-јодида  и 49 цијеви (7 x 7) за ракете „AS” (калибар 56 mm) са новим кристализирајућим саставом са 4% сребро-јодида. По плановима развоја до 2030. године предвиђено је даље унапређење система противградне заштите у Русији, које обухвата његову модернизацију и проширење брањеног подручја.

Приказ планшете са продором градоносног процеса на подручју Ставропоља
Фрагмент аутоматског засијавања суперћелијског градоносног процеса

ИЗВОРИ:

  1. М.Т. Абшаев, А.М. Абшаев, А.М. Малкарова, В.А. Пометельников, oрганизациЯ и проведение противоградовоЙ заЩитЫ, ФедераЛЬнаЯ служба по гидрометеорологии и мониторингу окружаЮЩеЙ средЫ, Нальчик, 2010.
  2. Valery N. Stasenko, Активности противградне заштите у Руској Федерацији, Russian Federal Service for Hydrometeorology and Environmental Monitoring Moscow, Naljčik 2003.
  3. Magomet T. Abshaev, Руска ракетна технологија противградне заштите, High-Mountain geophysical Institute, Nalchik, Russia, Naljčik 2003. (Превод)