Грчка је земља у чијем су континенталном дијелу градоносне олује, током топлијег дијела године, доста честе. Најчешћи узрок настанка поменутог невремена су конвекције узроковане нестабилношћу атмосфере и висинском издиференцираношћу рељефа. Штете од града су, након мраза, узрок губитака у пољопривреди, који се неколико последњих година крећу у просјеку око 40 милиона еура годишње. У периоду 2004-2008. године, осигурање је исплатило 180 милиона еура штете од града. Организација пољопривредног осигурања (OGA), из које је произашла актуелна грчка Организација пољопривредног осигурања (ELGA) на крају љета 1981. године изразила је интерес за провођење програма одбране од града, у циљу побољшања руралне економије, пружања свеобухватне услуге и подизање морала пољопривредника. Први оперативни програм, заштите од града, примјеном методе засијавања облака из ваздуха, реализовао се у периоду септембар-октобар 1981. године, а од 15. априла до 15. октобра 1982. године, обухватио је пољопривредне површине од око 3000 км². Програм је проведен у два низијска подручја сјеверне Грчке (префектура Пеле и Иматхиа-Серес-драма), како би се смањила штета од града. Метеоролошки подаци, прикупљени током ова два раздобља, били су темељ за израду Националног програма одбране од града (E.P.CH.P.). Грчки National Hail Suspression Project (NHSP) први је програм модификације времена у Грчкој. Под руководством професора Теодора Каракостаса, са Аристотел универзитета, започео је реализацију 1984. године. Дизајниран је као оперативни, а у исто вријеме и истраживачки програм засијавања облака.

Брањено подручје у Грчкој

Циљеви програма били су смањење штете од града, а истовремено, проучавање и испитивање термодинамичких, динамичких и микрофизичких карактеристика облака који потенцијално могу произвести град. Овакав произвољни унакрсни дизајн био је пожељан, а спроводио се у пет узастопних сезона, од 1984. до 1988. године на три подручја сјеверне и средишње Грчке, обухвативши укупну површину од око 4000 км². Реализован је као примјењена истраживања у Регији 1 (Иматхиа-Пела) и као чисто оперативна у Регији 2 (Серес-драма) и Регији 3 (Кардитса-Трикала). Истраживачка етапа обављана је у прве три године, док се у посљедње двије године вршило потврђивање резултата. Треба напоменути да се сличне операције, обављају у скоро свакој сезони одбране од града, преко 20 година. Сезона заштите од града у Грчкој траје од 1. априла до 30. септембра. Проводи се на два подручја и то: прво подручје које укључује дијелове префектурама углавном Иматхиа и Пеле, али и дијелови префектура Пиериа, Солуну и Килкис (укупно 2670 км²) и друго подручје које обухвата дијелове Кардитса, Трикала и Лариса, те мали дио Фтхиотида (укупно 2509 км²). Методологија која се користи у раду је заснована на америчким истраживњима и подразумјева засијавање градоносних облака сребро-јодидом из авиона. У ове сврхе у Грчкој се користе, прије свега ради сигурности, двомотори клипни авиони „Pajper Čejen II“. Зависно од врсте и карактеристика олуја, временских услова и терена примјењују се три различита метода за засијавање облака, и то: засијавање врха облака, засијавање базе облака и бочно засијавање. У пракси се најчешће користи засијавање са врха. За потребе противградне заштите у Грчкој на располагању су три авиона, наведеног типа, који су опремени са по дванаест авио-бакљи на сваком крилу те диспанзером са 306 избацивих, горивих, патрона „AgJ“ испод трупа. Гориво, којим располаже авион, омогућава 3,5 сата оперативног летења.

„Pajper Čejen II“ опремљен за потребе заштите од града

Наведени авиони су власништво, приватне, компаније за модификацију времена 3Д с.а. из Солуна, са којом ЕЛГА, путем тендера склапа петогодишњи уговор за спровођење заштите од града. Компанија, поред авиона и авио особља, посједује и властите метеоролошке радаре С-опсега са ИРИС и ТИТАН софтверима. У сезони је ангажовано 10 пилота, који поред Грчке стижу и из Француске или Велике Британије те 12 метеоролога. Трошкови једне оперативне сезоне се крећу око износа од 2,5 милиона еура. Просјечно се годишње утроши око 1255 килограма материјала на бази сребро-јодида за засијавање. На аеродрому „Македонија” у Солуну инсталиран је метеоролошки радар радар WСР-74С (С појасни) од стране ЕЛГА-е. Исти тип радара је инсталиран на аеродрому у Лариси а радари су опремљени америчким софтверима ТИТАН за потребе заштите од града. Мрежа градомјера, за мјерења параметара града (hailpad) ЕЛГА-е се састоји од 140 градомјера. Градомјери су израђени од полистирена, дебљине 2,5 цм и обојени с разрјеђеном бијелом бојом за заштиту од пропадања. Поред заштите од града у Грчкој је 1991. године, за вријеме велике суше, проведен експеримент повећања падавина. У подручју Атине је помоћу авиона вршено засијавање облака, на начин као и код спречавања појаве града, при чему је дошло до повећања падавина од 20% у односу на вишегодишњи просјек. Оно што је још битно поменути за противградну заштиту је и податак из медија да је у периоду 2004-2008. године дошло да повећања утрошка материјала за засијавање од чак 215% у односу на ранији период. Наведено иде у прилог тези да се усљед климатских промјена повећава интензитет појаве града у Европи. Брањено подруче од града, у Грчкој, је данас величине око 5 милиона хектара а као степен успјешности наводи се око 50%. Почевши од 1984. године ЕЛГА систематски скупља податке о штетама од града. Процјена је да је осигурано око 70% усјева у Грчкој. Статистичка евалуација програма показала је стопе успјеха од 35% до 72% у односу на параметре као што су просјечни промјер зрна града и његова кинетичка енергија. Економска процјена, на основу исплаћених оштета осигурања је да су штете у пољопривреди смањене за 58,2%, а градом захваћена подручја за 30,3%. При томе се 95% штета исплати у мају, јуну, јулу и августу.

Метеоролошки радар са софтвером „TITAN“

Годишње је у Грчкој просјечно 22 дана са појавом града и расподјелом од: 13% у априлу, 25% у мају, 26%  у јуну, 18% у јулу, 15% у августу и 3% у септембру. Још, почетком деведесетих година XX вијека „C. Sakiv“ jе изнео податак да је у периоду 1984-1988. године, у односу на претходни период, исплаћено годишње у просјеку 47% мање штете од стране осигурања. Успјешност грчког „NHSP“ програма за вријеме испитног раздобља 1984-1988. године указују на смањење исплата штета  до 81%.

Оперативна сала на аеродрому у Солуну
Вођење оперативног рада

ИЗВОРИ:

  1. Nicolas R. Dalezios, Christos Domenikiotis, Nicos Papageorgiou, Dimitrios Bampzelis, Emmanouil Tsiros, Efi Kanellou, Evanthia Hondronikou, Anna Blanda, An Overview of Environmental Hazards Related to Crops in Greece, University of Thessali, Laboratory of agrometeorology, 2007.
  2. Foris, Dimitrios V.; Karacostas, Theodore S.; Flocas, Apostolos A.; Makrogiannis, Timoleon I., Hailstorm in the region of Central Macedonia, Greece: a kinematic study, Meteorologische Zeitschrift, Volume 15, Number 3, June 2006.,pp. 317-326
  3. Michalis V. Sioutas and Helena A. Flocas, Synoptic flow types associated with Hailstorm activity in Northern Greece, Bulgarian Journal of Physics 27 No 3 (2OOO) 74-77
  4. M. Sioutas, G.T. Meaden and J.D.C. Webb, Hail frequency and intensity in Northern Greece, 4th European Conference on Severe Storms, Trieste, Italy 10 – 14 September 2007.
  5. Evangelos Tsagalidis, Hailstorms in Northern Greece, Head of meteorological applications centre, Hellenic Agricultural Insurance Organization ELGA, International Airport Macedonia, Thessaloniki, GREECE, 15.05.2012.
  6. George N. Farazoulis, Weather Modification Activities in Greece, ELGA / Greece, 2007.
  7. Theodoros S. Karacostas, Neodgovorena pitanja iz aktivnosti Nacionalnog Projekta protivgradne zaštite u Grčkoj, Department of Meteorology and Climatology, Aristotle University of Thessaloniki, Greece, Naljčik 2003. (Prevod)