Систем противградне заштите у Украјини развијена је током времена када се она налазила у саставу СССР-а. Као важна житница, са честим појавама града, Украјина је након региона Кавказа била други дио СССР-а у ком је успостављен наведени систем. Систем противградне заштите развијен је у три одвојене цјелине тј. региона Украјине и то на Криму, Дњепропетровском и Одеском рејону. Распадом СССР-а, тачније од друге половине 1990-их година, углавном из финансијских разлога, дошло је до смањења обима послова из дјелатности одбране од града. Данас су у функцији службе за противградну заштиту на Криму (данас Русија) и у рејону Одесе, док се у Дњепропетровском рејону престало са радом. Рејон Одесе располаже противградном заштитом од 1986. године када је са петнаест противградних станица брањено 260 000 хектара. Данас је ситуација у овом рејону изузетно лоша. Брањено подруче је свега 500 хектара а ради се са свега 2 противградна лансера. Техничка средства нису обнављана и пред истеком су свих ресурса. Кримско полуострво је једина област у Украјини гдје се колико-толико очувао систем противградне заштите. Аутономна република Крим смјештена је у јужном дијелу Украјине, на Кримском полуострву. Данас, односно од 2014. године, се налази у саставу Руске федерације, али због доступних података и анализа размотрићемо стање док је Крим био дио украјинске државе. Крим обухвата подручје од око 26 000 км2. Полуострво окружују Црно и Азовско море и заљев Сивасх. Дуготрајна запажања показују да током топлог периода године од маја до септембра просјечно има око 60 дана са олујно-грмљавинским невременом. Град пада просјечно у 20 дана а максималан број регистрован је 1988. године када је евидентирано 40 дана са овом штетном појавом. Обично падају зрна града величине од 5 до 15 милиметара. У 3 до 5 дана долази до падавина града са величином зрна од 20 до 50 милиметара. Максимална величина зрна града регистрована је 29. јула 1987. године (70 мм) и 6. јула 1990. године (110 мм). Падавине града годишње нанесу велике штете пољопривреди Крима, у неким годинама више од 50 милиона америчких долара, по курсу из 2002. године.
Заштита од града на Криму се врши од 01. јуна 1968. године, првобитно на подручју од 700 км2. Од 1987, противградна заштита проширена је на на подручје од 5010 км2 (19,2% укупног територија Крима), укључујући 3980 км2 пољопривредног подручја у Џанкојском, Красногардејском, Белогородском и Кировском регијону. Располагало се са 60 противградних станица. Трошкови рада су се до 2014. године покривали из владиног буџета и били су под контролом Кабинета министарства пољопривреде Украјине. Реална средства која се тражена за финансирање рада су 8,35 милиона украјинских гривни (1 еуро=10,28 гривни). Одобравани годишњи буџет је био довољан за минималне услове рада и износио свега 1 до 2 милиона украјинских гривни тако да се противградна заштита спроводила на смањеном подручју Красногвардејског и Кировског рејона. За рад се користи руска ракетна технологија. Ракете „ПГИ” и „Небо” примјењивале су се за пренос реагенса на бази сребро-јодида у облаке од 1968. до 1984. године, од 1985. до 1988. године користиле су се „ПГИ”, „Небо” и „Алзањ” док се од 1989. године користе „Кристал” и „Алзањ”. Откривање и селекција облака са градом, доношење одлука о утицају и избор зоне засијавања облака врши се уз помоћ метеоролошких радара МРЛ-5 и аутоматизованог система управљачког информативног система „Антиград”. У годинама прије организовања заштите од града на подручју од преко 5010 км2, годишње падавине града потпуно су уништавале пољопривредну производњу на подручју од преко 11 400 хектара. Просјечне дугорочне штете током активности заштите од града су само 0,9 хиљада хектара. Тако су губици у пољопривредним усјевима на заштићеном територију смањени за 20 пута, као директан резултат рада противградне заштите. Од 1988. до 1989. године и од 1994. до 1996. године, вршени су експерименти умјетног повећања падавина из конвективних облака, уз помоћ технике противградне заштите. Резултати ових експеримената свједоче да постоји могућност стимулисања додатних падавина у подручјим гдје се проводи противградна заштита, без великих додатних трошкова. Током вршења поменутих експеримената у Белогорском рејону су забиљежене рекордне жетве. У служби за противградну заштиту Крима истичу да су упркос недостатку новчаних средстава успјели да одрже дјелатност па чак и да осавремене неке од елемената искључиво уз технолошку помоћ из Русије. По писању медија, у остатку Украјине се ради на пројекту увођења противградних мрежа уз помоћ италијанских стручњака. Мреже које се нуде су са роком трајања од 7 до 20 година али се не наводе цијене. Током рекламирања мрежа украјинским фармерима се пласира податак да је у Италији 80% засада заштићено на овај начин?. За то вријеме су украјински пољопривредници препуштени ћуди времена и практично незаштићени. Тежину ситуације најбоље илуструје случај из јуна 2012. године када је западну Украјину задесило катастрофално олујно-грмљавинско неврјеме праћено градом. Зрна града, тачније ледене лопте које су падале током поменутог невремена достизале су од 500 до 700 грама тежине.
ИЗВОР:
- Nikolai V. Sirota, Резултати пројекта противградне заштите у Аутономној
Републици Крим (Украјина), Начелник Кримског Сервиса за Модификацију
Хидрометеоролошких Процеса, Naljčik 2003. (Prevod)