Удружење произвођача воћа из „Borsele“ у регији „Zeland“, на крајњем западу Холандије 2004. године је набавило противградни топ из Белгије, ради испитивања могућности и ефикасности заштите од града. Охрабрени резултатима и без обзира на медијску хајку и омаловажавање њиховог експеримента од стране званичне научне заједнице, воћари су током наредних година набавили већи број топова из Белгије и Шпаније.

Провинција "Zeland" и први противградни топ у Холандији

Основни разлози за увођење у употребу противградних топова од стране холандских воћара лежи у томе да се ради о већим плантажама, површине око 70 до 80 хектара за које су премије осигурања енормно велике, затим, да је увођење противградних мрежа скупо и износи 15 до 20 000 еура по хектару те да је само по себи контрапродуктивно због мјењања микроклиме усљед мањка сунчаних сати. Супротно томе, топови су се показали ефикасним са цијеном која у набави износи 500 еура по хектару брањене површине. Све оцјене стручњака о неучинковитости противградних топова кроз историју њихове употребе корисници одбацују наводећи да се ради о старијим топовима на бутан гас, док данашњи  користе ацетон за стварање експлозивне смјесе. До 2010. године број противградних топова у Холандији је порастао на 25 комада.

Противградни топ у „Zeland“ провинцији и задовољни холандски воћари

Воћари из „Zelanda“, као начин унапређења рада топова, планирају и куповину метеоролошког радара за своје потребе, при чему рачунају и на средства из локалне управе. Да све не иде баш сјајно потврђују новински чланци и стручни радови о бројним судским споровима који се воде за и против употребе противградних топова, прије свега због буке коју производе. У неким од холандских регија употреба топова је забрањена законским одредбама, али су и такве одредбе довеле до даљњих судских спорова због кршења права воћара.

Радарска слика градоносних облака над „Zelandom“ и град који је пао у Холандији

Компромис до кога се најчешће долази јесте тај да се противгради топови постављају на удаљеност од стамбених објеката, која гарантује безбједност објекта и нижи ниво буке. Ипак може се констатовати да је проблем холандских воћара и заједнице око њих далеко од квалитетног рјешења. Недовољна организованост, недостатак стручњака из области противградне заштите, контрадикторност ефикасности противградних топова и отежавајућа законска регулатива проблеми су који значајно умањују ефекте које у Холандији желе постићи

Противградни топ у „Borsali“ након успјешног дејства

ИЗВОРИ:

  1. Jоn Wieringa, Iwan Holleman, If cannons cannot fight hail, what else?,Meteorologische Zeitschrift, 15, issue 3, June 2006.
  2. Bruce Boe, George Bomar, William R. Cotton, Byron L. Marler, Harold D. Orville (Chair), and Joseph A. Warburton, The Weather Modification Association’s Response to The National Research Council’s Report Titled, „Critical issues in weather modification research”, January 2004.
  3. Jon Wieringa (C.C.M., De Bilt), Kan men iets doen tegen hagel? Meteorologica Jaargang 14 – no.4 – December 2005 4-7