Један од најранијих записа о катастрофалним штетама од града у Европи може се пронаћи у хроникама о Стогодишњем рату између Француске и Енглеске. Хронике кажу да је 1360. године, страшан град, током невремена које је личило на „смак свијета” натјерао енглеског краља „Edvarda III“ да прихвати француску мировну понуду. Како кажу хронике, град је убио преко 1000 људи, око 6000 коња и мноштво стоке те је Едвард, који је до тада имао успјеха у рату и мир му није падао на памет, клекнуо пред црквом у градићу Шатр и заклео се госпи, којој је црква била посвећена, да ће прихватити понуђени мир.  

Дана 13. јула 1788. године,  16 километара широка и 800 километара дуга, градоносна олуја похарала је Француску проузрочивши штету у износу од 25 милиона златних франака. Јад и очај сиромашних људи су тиме били још већи. Годину дана касније, избила је буржоаска револуција. Током седамнаестоминутне олује са градом, дана 07. јуна 1894. године опустошен је Беч. У овом догађају забиљежене су и људске жртве а разбијено је преко 100 000 прозора.

Подручја Европе најугроженија градом (BERZ & SIEBERT, 2000). Екстремно велика зрна града

Олујно-грмљавинске непогоде праћене градом наносе штете у привреди, нарочито пољопривреди и на осталим, како покретним тако и непокретним материјалним добрима. Штете које настају у Европи, усљед поменутих временских непогода праћених градом, су велике и за њих постоји низ релевантних података.

Oštećenja na motornom vozilu (Italija) Oštećenja na fasadi ( Njemačka)

Према просјеку за временски интервал 1980-2006. године, који се односи на расподјелу штете за три класе непогода: зимске непогоде, олујно-градоносне непогоде и торнада, у Европи на олујно-градоносне непогоде одлази 20% од укупних насталих штета. Апсолутна исказана штета за 2006. годину, за: Њемачку, Аустрију, Швајцарску, Чешку, Словачку, Словенију и сјеверну Италију износила је око 45 милијарди еура.

Цријеп полупан градом ( Италија) Уништени усјев ( Италија)

Више од 90% штета у Швајцарској је на покретној и непокретној имовини а свега 10% у пољопривреди. Централна и јужна Европа су нарочито захваћене градоносним непогодама. Прогнозе за будућност не предвиђају никакве боље најаве по питању непогода ове врсте. У времену које је пред нама се усљед садашњег тренда климатских појава, тј. пораста температура, могу очекивати још интензивније олујно-грмљавинске непогоде праћене градом те пропорционално томе пораст штета узрокованих истим. Са аспекта олујно-грмљавинских непогода праћених градом главни проблем је пораст температуре ваздуха, јер је он у директној вези са овом штетном појавом. Дакле, за очекивати је да се са порастом температуре на земљи повећа и број дана са овом штетном појавом, као и појачање интензитета саме појаве. Такође са овог аспекта битна је и  промјена годишње количине падавина те  плувиометријског режима, тј. распореда падавина у току године. При већој температури ваздуха падавине ће се излучивати као пљусковите кише, праћене јаким олујно-грмљавинским невременом.

Градом уништена противградна мрежа Уништени и воћњак и мреже( Француска)
Олујно-грмљавинска непогода са градом у Лаипцигу (Њемачка)

На жалост, у прилог досада изнесеном иде и чињеница да је пораст средње температуре ваздуха на Земљи, за последњих 100 година око 0,74˚Ц. За Европу је поменуто повећање средње температуре ваздуха у посматраном периоду још веће и оно износи 0,95˚Ц. Предвиђања говоре да ће се у наредном периоду средња годишња температура у централној и јужној Европи повећати за више од 3,5˚Ц.

ИЗВОРИ:

  1. C. Donald Ahrens, Meteorology today: an introduction to weather, climate, and the environment, Thomson Learning Academic Resource Center, Belmont, 2007.
  2. Gunter C. Pachatz, Analyse der Effizienz der Hagelabwehr in der Steiermark anhand von Fallbeispielen, Wegener Zentrum für Klima und Globalen Wandel, Karl Franzens Universität, Graz, Oktober 2005.
  3. Проф. др Стево Мирјанић, Доц. Др Жељко Вашко, дипл. ек. Александра Вученовић, Економска оправданост протуградне заштите у Републици Српској, Институт за економику пољопривреде, Бања Лука 2009. 
  4. Кардум Ђорђе, Бабић Зоран, Поповић Рајко, Петровић Миленко, Дејановић Тихомир, Марковић Драго, Стратегија развоја противградне заштите Републике Српске, РС, Влада РС, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, ЈОДП„Противградна заштита РС”, Бања Лука, јун 2008.
  5. Nicolas R. Dalezios, Christos Domenikiotis, Nicos Papageorgiou, Dimitrios Bampzelis, Emmanouil Tsiros, Efi Kanellou, Evanthia Hondronikou, Anna Blanda, An Overview of Environmental Hazards Related to Crops in Greece, University of Thessali, Laboratory of agrometeorology, 2007.
  6. Marco Politeo, I danni da grandine sulle colture agraria del Veneto dal 1990 ad 2004, Universita degli studi di Padova, Facolta di agrarian, Dipartimento di Agronomia, Anno accademico 2007-2008. 
  7. Zombori Gyöngyi, Reflektivitás méréseken alapuló jégesö detektálás lehetöségei az omsz radarhálózatával, Eötvös Lóránd Tudományegyetem Meteorológiai Tanszék, Budapest, 2010.
  8. И. Гржетић, О. Цветковић, Г. Вукелић, Л. Лазић, Д. Радивојевић, Утицај временских услова на пољопривреду Србије и модалитети противградне заштите, УСАИД, Београд, 2011.
  9. Гело Б. и сар., Завршно извјешће о обрани од туче, Министарство знаности, образовања и шпорта и Државни хидрометеоролошки завод, Загреб, 2005.
  10. Дамир Почакал, Енергија зрна туче у континенталном дијелу Хрватске, Докторски рад, Свеучилиште у Загребу, ПМФ, Геофизички одсјек, Загреб 2012.