Наједноставнија дефиниција олујно-градоносног кумулонимбуса је да је то врло сложена динамичка творевина коју карактеришу разноврсни микро и електрични процеси, који међусобно и са околином интереагујући, стварају јаке пљусковите падавине са градом праћене олујним ударима вјетра и разорним електричним пражњењима.
Кумулонимбус је добио име кованицом од латинских ријечи “Kumulus”, што значи гомила, те “Nimbus”, што значи кишни облак. Спада у групу нестабилних облака, заједно с кумулусима. По Бергероновој, физичкој класификацији, кумулонимбус спада у групу колоидно-лабилних облака . То је моћан и густ облак, знатног вертикалног простирања, у облику планине или огромних торњева. Бар неки дио његовог горњег дјела је обично гладак, кончаст или избраздан, и готово увјек спљоштен. Овај се дио често развлачи у облику наковња или широке перјанице. Испод, често врло тамне, базе овога облака, чешће се јављају ниски искидани облаци, слијепљени или не са њом, а падавине су каткад у облику вирга.
Двије су врсте овог облака: “Cumulonimbus calvus” (Cb cal), и “Cumulonimbus capilatus” (Cb cap). Кумулонимбуси немају подврста. Калвус на латинском значи ћелав дакле то је кумулонимбус у којему су неке протуберанце, бар у његовом горњем дјелу, почеле да губе кумулусне контуре, те у којима се не распознају никакви дјелови цирусног облика. Протуберанце и пупљења теже да створе бјеличасту масу, са мање више вертикалним браздама. Капилатус на латинском значи космат. Кумулонимбус који се одликује присуством, нарочито у свом горњем дјелу, јасно цирусних облика, са изразито кончастом или браздастом структуром, често у облику наковања, перјанице или велике, више или мање, неуредне косе. У овом типу облака углавном настају пљускови или грмљавине, праћене често олујом или градом. У њему се јављају честе, врло јасне вирге.
Кумулонимбуси су састављени од водених капљица и нарочито у њиховом горњем дјелу, од ледених кристала. Садрже, такође, и велике кишне капи, често сњежне пахуљице, крупу, суградицу или крупна зрна града. Водене капи и кишне капи могу бити јако прехлађене.Хоризонталне и вертикалне димензије кунулонимбуса су тако знатне, да је карактеристичан облик облака у цјелини видљив само ако се облаци посматрају са довољно велике даљине. У току првих фаза њиховог развитка почев од “Kumulusa”(Cu), кумулонимбуси често показују на својим врховима заобљене протуберанце, мада им горњи дио почиње да губи јасноћу контура. Послије тога се овај горњи дио потпуно претвара у кончасту или избраздану масу, која често има облик наковња. На врло ниским температурама кончаста структура може да се протегне на цјелокупну облачну масу.
