У Словенији се од 1971. до 1989. године, противградна заштита спроводила на површини од 1 милион хектара коришћењем противградних ракета, слично као и у осталим социјалистичким републикама некадашње Југославије. Дакле, те давне 1971. на Жикарицама, крај Марибора је основан радарски центар за противградну заштиту. Стручну помоћ је пружао Хидрометеоролошки завод Словеније а на центар је допремљен расходовани војни радар „3MK-7“. На брањеном терену од 250 000 хектара је постављено сто лансирних мјеста односно противградних станица чијим радом се руководило са наведеног Центра. До 1979. године дјелатност је законски регулисана и прешла је комплетно не финансирање из републичког буџета. То је омогућило проширење брањеног подручја на, већ поменутих, милион хектара и повећање броја противградних  станица на 120. Године 1981. набављен је амерички радар „WR-77“ и постављен на Центар Жикарице а од 1984. године, радар је премјештен на новоформирани Центар Лисца. Већ 1989. године набављен је и модернији радар „DWSR-88“ који је требао бити постављен на нови центар Славник али до пуштања у рад наведеног центра није никада дошло. Гашење противградне заштите у Словенији је започело 1989. године, смањењем броја противградних станица а окончано је 1996. године. Укидању је пртходила  студија из 1988. године, којом хидрометеоролошки завод није потврдио ефикасност заштите од града у тадашњој СР Словенији. Од 1997. године је у словенији и званично укинута противградна заштита. Као главни разлози укидања се наводи незадовољство ефектима заштите од града а посебан проблем су представљале и често неисправне противградне ракете, које су се након распада Југославије отежано набављале. Од 2001. године радар „DWSR-88“ је у функцији на Центру Лисца.

Радар „3Mk7“ и противградне ракете „Sako“

Године 1999., двије  године од укидања противградне заштите ракетама, на око 300 000 хектара противградну заштиту, засијавањем облака сребро-јодидом из авиона, организује аеро клуб из Марибора у сарадњи са  аустријским колегама из Граца.

Број дана са појавом града у Словенији

У Словенији постоје бројни заговорници проширења подручја заштите од града, којима у прилог иду успјешни резултати из Аустрије и Грчке, које на сличан начин, тачније уз помоћ ваздухоплова врше поменуту дјелатност. Током 2011. године на територији Словеније је утврђена штета од града на 271 100 хектара, и износу од преко 7  милиона евра.

Брањено подручје од града - подручје авио засијавања у Словенији 2012. године
Кукуруз уништен градом (Словенија)

Поменута штета се односи само на пољопривредну производњу и не укључује оштећења имовине. За пројекат заштите од града на  240 000 хектара у околини Марибора (на сјеверу до границе с Аустријом на југу до границе с Хрватском), путем авио засијавања, Министарство пољопривреде и околиша Републике Словеније је током 2011. године у буџету обезбједило 74 500 еура. Општина Марибор је у поменутом пројекту учествовала са  6000 еура. Укупни трошкови авио клуба из Марибора, укључујући и трошкове осигурања, посаде, горива, реагенса и бакљи износили су 160 000 еура, као и у току неколико претходних сезона.   Исте 2011. године Аеро клуб је уговорио пружање услуга засијавања облака сребро-јодидом (АгЈ) са 42 општине у Словенији. Проблеми са којима се сусрећу у аеро клубу Марибор је изостанак веће финансијске подршке државних институција, неблаговремена најава непогода са радарског центра на Лисци (не постоји директна веза) и недостатак метеоролога (у аеро клубу није запослен ни један). Министарство пољопривреде и околиша Словеније планира да за експеримент провјере успјешноти заштите од града, почевши од 2012. године, у двије године издвоји по 57 000 еура годишње. Резултати би се базирали прије свега на мјерења градомјерима смањења кинетичке енергије и величине зрна града.

Метеоролошки радар на Лисци и слика какву даје на показивачу
Авион аероклуба Марибор

ИЗВОРИ:

  1. Klemen Bergant, Ali res lahko ukrotimo nevihte? (Ne)smisel obrambe pred točo, Revija UJMA, 25 številka, str. 240-248, Letnik 2011.
  2. Marjan Divjak, Zgodovina radarskega zaznavanja padavin v Sloveniji, Pol stoletja Slov. met. drušstva, str. 80-85, SMD, Ljubljana 2004.
  3. Marjan Divjak, Jožef Roškar, Tanja Cegnar, Branko Gregorčič, Jože Rakovec,Lučka Kajfež Bogataj, Toča in obramba pred njo, Ministarstvo za okolje in prostor, Agencija Republike Slovenije za okolje, Ljubljana, februar 2005.
  4. Miha Rubin, Urban Červek, Letalo za obrambo pred točo še na tleh, Delo, 17.05.2012.