У односу на претходно обрађене земље Европе није могуће говорити о постојању било какве организоване заштите од града на остатку континента, али свакако не може се рећи ни да не постоји потреба за тиме. По трендовима, у будућности ћемо имати још већи број земаља са, на различите начине, организованом, разматраном, дјелатношћу. Упркос умногоме заступљенијим могућностима пасивних метода заштите од града, нарочито на дјелу Европе, који се некада сматрао западном хемисфером, чињенице говоре да се није дошло до трајног рјешења у рјешавању проблема штета од града. Овакве тврдње поткрепљују штампани и електронски медији који су у периоду топлијег дијела године крцати информацијама о штетама узрокованим градом, као и покушајима појединаца да нешто учине на рјешавању поменуте проблематике. Најбољи тј. скорашњи примјер за претходно изнесено је писање португалске штампе, што су пренијели и електронски медији, о случају из 2011. године, када је неки фармер покушао спријечити падање града испаљивањем противградних ракета, набављених на илегалном тржишту. Како било, да ли је у питању била техничка неисправност или нестручност фармера тј. назовимо га ракетара, неколико ракета је завршило на крововима оближњих кућа што је довело до интервенције полиције и заплијене ракета. За разлику од случаја из Португалије у Белгији имамо праву најезду реклама, опет путем штампаних и електронских медија, за противградне топове, који се нуде белгијским фармерима као рјешење за њихове проблеме. Противградни топови су белгијски производ и купују их бројни фармери, како у Белгији тако и у Француској, Холандији, Турској…
У претходном дијелу, везаном за Мађарску поменуто је да су белгијски топови испробани и у овој земљи али нису нашли већу примјену. Цијена противградних топова произведених у Белгији је око 60 000 еура па су се последњих година појавили и јефтинији топови Шпанске производње који са монтажом коштају 42 000 еура. По изјавама заступника, шпанског произвођача, датим медијима до 2007. године продано је преко 30 противградних топова. Највећи број продан је у Фландрији у регији Синт Труиден. Занимљив је и случај да је у граду Генку, на паркингу продајног центра Форда 2011. године постављено више противградних топова, након што је у невремену праћеном градом оштећено преко 3000 нових возила.
Не улазећи у разматрање да ли су произвођачи толико сигурни у квалитет својих производа или је у питању обичан маркетиншки трик не може се не истаћи да је реклама за противградне топове добра упркос не баш добрим резултатима, у сузбијању града, код досадашњих корисника, при чему се првенствено мисли на италијане. О понуди противградних мрежа и њиховом рекламирању као јединог рјешења у Белгији једноставно је немогуће говорити јер због мањка сунчаних сати воће се не смије додатно засјењивати.
Поред раније поменутих противградних топова белгијске производње у Турској пољопривредни произвођачи набављају ове производе и из Новог Зеланда. Најновији примјер додуше долази са азијског дијела Турске, тачније из околине Бурсе али га вриједи споменути. По писању медија поменути топови су по појединачној цијени од 70 000 долара набављени 2011. године, ради заштите 250 хектара воћњака на наведеном подручју.
