Почеци противградне заштите у Македонији сежу у ране 70-е године, прошлог вијека, када се под руководством Хидрометеоролошког завода у Скопљу започело са противградном заштитом на 2,5 милиона хектара. Методологија која се примјењивала у раду је била методом уношења реагенса тј. засијавањем облака сребро-јодидомо путем противградних ракета. На терену је формирано неколико противградних центара са којих се руководило радом 300 противградних станица на терену. Као такав, систем је функционисао до распада Југославије, а у самој Македонији се у том времену развила и производња противградних ракета.

Радарски центар ”Topolčani“ са „MRL-5“
Лансер за испаљивање ракета

Од осамостаљења Македоније, број радарских центара и противградних станица у сталном је паду. Главни узрок је незадовољавајућа финансијска ситуација у самој држави. Из писања македонских медија, чији су електронски чланци доступни путем интернета може се закључити да је противградна заштита постала терет за Хидрометеоролошки завод у Скопљу и ресорно Министарсво пољопривреде. Усљед дугогодишњег неулагања, опрема је застарјела, а самим тим је пао и ниво квалитета услуге. У сезони која траје од маја до октобра, испуца се у просјеку око 200 ракета. По писању медија, расположива средства у сезни дозвољавају набавку до 400 нових ракета. Ресорно Министарство за ову дјелатност годишње издвоји 9-10 милиона македонских денара (1 еуро=62,88 денара) што одговара цифри од око 158 000 еура.

Противградна ракета „WMR 9“ македонске производње

Као најкритичнији период у раду се наводе мјесеци мај и јун, када су најчешће појаве олујно-грмљавинских непогода и најчешћи недостаци ракета. Алтернатива противградној заштити у Македонији се покушала пронаћи у увођењу подстицаја за осигурање пољопривредне производње, гдје би држава субвенционисла 30% износа осигурања. По писању медија и у јавности доступним информацијама захтјеви пољопривредника су били минималан износ субвенције од 40%. Како су иначе средства од 70 милиона денара, планирана од македонског Министарства пољопривреде, била недовољна за планиране субвенције осигурања, те само непостизања договора са пољопривредним произвођачима, овај замишљени модел није заживио у пракси. Читав поменути процес око укидања противградне заштите и увођења осигурања медијски је пропраћен у средствима јавног информисања, при чему су се јасно издефинисале присталице и противници противградне заштите. Оцјене противника ишле су тако далеко да су медији писали да се у Европи противградна заштита проводи само у Србији и Македонији? Изнесене неистине ипак нису биле довољне да увјере јавност и прије свега кориснике услуге заштите од града да је рјешење у укидању противградне заштите.

Радарски центри са дометом радара

Ситуацију је додатно погоршало то што се као једна од  алтернатива појавила у  виду противградних мрежа,  које су нуђене македонским пољопривредницима по цијени од 30-32 000 еура по хектару од стране израелских произвођача. Сличне мреже су нуђене и по цјени од 8000 еура по хектару од стране македонских произвођача, али са роком трајања мрежа од три године. Цијела  ситуација се завшила тако  да је  противградна заштита у Македонији  опстала до  данас, као дио Хидрометеоролошког завода у Скопљу, при Министарству пољопривреде Македоније. За рад су од некадашњих шест у функцији остала два радарска центра, Гуриште и Тополчани, са којих се руководи са око 250 лансирних мјеста тј. противградних станица, распоређених на терену. Од поменутих 250 лансирних мјеста годишње у функцији буде њих око 98. Како наводе у Хидрометеоролошком заводу, поменута два радара су сасвим довољна да покрију брањено подручје Македоније. На радаре „MRL-5“ и „WSR 74“, који су дигитализовани и инсталисани на поменута два радарска центра, током 2005. године инсталисан је суфтвер „ASU – MRL“ (Automated software for operation – Meteorological radar system) у сврхе побољшања противградне заштите и мјерења падавина.

Панорамски и вертикални показивачи са софтвером „ASU – MRL“

ИЗВОРИ:

  1. Vlado Spiridonov and Мladjen Curic, A sensitivity study of the hailstorm seeding, Hydrometeorological Institute of Macedonia, Macedonia, Institute of Meteorology, University of Belgrade, Serbia, 2011.
  2. Aleksandar Karanfilovski, Meteorological Radar Rain Intensity Estimation, Hydrometeorological Service Skopje, Republic of Macedonia, BALWOIS 2008 – Ohrid, Republic of Macedonia – 27, 31 May 2008.