Географски положај и рељеф Бугарске су такви да су појаве олујно-градоносних процеса честе. Самим тим, штете од града у Бугарској су велике, и годишње достижу вриједност до  60 милиона еура. За заштиту од ове штетне појаве у Бугарској је задужена Агенција за противградну заштиту, при Министарству пољопривреде. Агенција је основана  1968. године, као једна од канцеларија поменутог Министарства а прве лансирне рампе за противградне ракете су постављене у јужној Бугарској, око Пловдива 1969. године и браниле су подручје величине око 1000 км². Методологија рада, као и ракете, типа Алзањ и Облако, преузети су из тадашњег СССР-а.   Истраживања у циљу побољшања резултата су имплементирана кроз реализацију националних истраживачких програма у сарадњи са научницима и специјалистима из бившег СССР-а, САД-а, Мађарске и бивше Југославије. Добијени резултати омогућили су даљи технолошки развој и проширивање територија дјеловања противградне заштите. Карактеристика перода 1970-1975. године је  примјена шема засијавања облака са ракетама Облако, ПГИМ и Алазањ. У периоду 1974-1982. године кориштени су С-појасни радари и физичко-статистички метод за радарско откривање облака са градом а у периоду 1979-1988. године се уводе совјетски радари МРЛ-5 заједно са методом за откривање облака са градом и шемама за засијавање облака. У периоду 1985-1990. године уводе се програми за утврђивање објективности операција противградне заштите а након 1994. године промјењен је  материјал (реагенс) за засијавање облака са олово-јодида на сребро-јодид. У периоду 1998-2000. године прелази се на домаће ракетне системе МТТ-9М и ЛОЗА, а у периоду 1993-2003. године рађено је на аутоматизацији радара МРЛ-5. Интензиван научни рад у Бугарској је покренут у периоду 1976-1996. године и обухватио је подручје слива ријеке Марце с циљем ублажавања појаве града на око 11 000 км² пољопривредних површина. На посматраном подручју штете од града су достизале и 40%.  Добијена климатска студија појаве града, на поментом подручју, показала је да је у просјеку 65 дана са појавом града, од чега се 71% јавља у периоду од 15. маја до 31. јула с максималном фреквенцијом у јуну.  Током година, с повећањем искуства стручњака из Агенције и  побољшања техничких могућности створена је  методологија прилагођена условима Бугарске.

Радар МРЛ-5 у Старој Загори
Ракета Лоза

Паралелно са пословима противградне заштите, у периоду 1991-1994. године, вршени су и експерименти за повећање кишних падавина из конвективних облака који не носе град. Подручје које је било охваћено овим експериментом налазило се на геопростору јужне Бугарске и било је величине 2000 км2. Од града брањено подручје Бугарске данас обухвата 17 000 км², од чега је 12 300 км² пољопривредно земљиште. Поменуто подручје је подјељено на девет противградних радарских центара у регијама: „Vidin, Montana, Vratsa, Pleven, Pazardžika, Plovdiv, Stara Zagora i Sliven“.

Територијална организација брањеног подручја у Бугарској

Ранија поменута модернизација метеоролошког радарског система у Бугарској, реализована је у периоду 2005-2009. године када су на ниво РАПИРА модернизована три метеоролошка радара и то у: Пловдиву (Голем Чардак), Сливену (Старо Село) и Вратсама (Бардарски Геран). Радари су модернизовани системом ИРИС (Интерактивни радарски информацијски систем) финске фирме ВАИСАЛА. Систем РАПИРА је дизајниран за обраду и визуализацију метеоролошких радарских информација радара МРЛ-5-ИРИС, те прати развој градоносних процеса, управља засијавањем облака са временски контролисаним испаљивањем противградних ракета. Модернизација је поред наведеног софтвера обухватила и уградњу радарских предајника, произвођача ВАИСАЛА те доплера истог произвођача. Подаци добијени радарским осматрањем са три модернизована радара се обједињују у Информационом центру у Софији, одакле се просљеђују корисницима. 
Комплетно финансирање трошкова противградне заштите у Бугарској је из државног буџета из кога се за ове намјене годишње издваја око 6,1 милион лева ( 3 120 200 еура). У бугарској Агенцији за противградну заштиту налазе се 164 запослена, а на терену је размјештено око 600 лансирних мјеста. Годишњи утрошак ракета се креће од 3500-4500 испаљених ракета што је адекватно новчаном износу од 3-3,5 милиона лева. Тачна, појединачна, цијена ракета, бугарске производње, у литератури није наведена већ се у медијима барата са цифрама од 300 америчких долара и 415 еура, при чему се не наводе типови ракета (1еуро=1,95 лева).

Радарски центри са модернизованим метеоролошким радарима

У Бугарској, свој модернизовани радарски систем, противградне заштите, сматрају најсавременијим у Европи. Као степен ефикасност противградне заштите износи се 73%. Истраживањима за раније периоде, употребом физичко-статистичког приступа (регресивни метод), за 3 подручја противградне заштите у периоду 1972-1979. године, утврђено је годишње средње смањење штета од града од 43 до 55%. Годишње вриједности варирају у великим интервалима (6-90%) зависно од жестине града у сезони. Ниво смањења штета од града у данима падања града био је подједнак (46-55%). Утврђено је смањење од 45%, за процјењивани период 1972-1979. године. Кориштењем историјског периода 1952-1971. године, утврђено је смањење подручја оштећеног градом за 75%. Као позитивно искуство се наводи Смањење потрошње ракета, за 3-6 пута по дану засијавања и за 5-7 пута по засијаваној ћелији, што је примјењено након промјене реагенса са олово-јодида на сребро-јодид, при чему су резултати сузбијања града једнаки или бољи него прије. Оно што у Бугарској наводе као проблем је да још увијек постоје незадовољавајући резултати код засијавања јаких олуја. Главни разлози су: недовољно знање о физици облака и процесима у олујама на различитим подручјима, употреба само једне хипотезе и само једне врсте ракета.

Дисплеј МРЛ-5 ИРИС

Отежавајућа су и ограничења за максималну висину лета противградних ракета, наметнута од стране контроле ваздушног саобраћаја војне и цивилне авијације; промјене у структури пољопривредног и осигуравајућег система од средине 1990-их, које јако ограничавају могућности за процјену активности противградне заштите; тешкоће код финансирања оперативних и истраживачких активности противградне заштите од 1990. године које су  узроковале каснији почетак сезоне противградне заштите 1993, 1995, 1997 и 1999. године те изостанак рада 1996. године. Из истог разлога је  знатно смањење истраживачких програма и експеримената на пољу модификације времена. У коначници, резултати активности противградне заштите у Бугарској сматрају се данас економски веома корисним.

ИЗВОРИ:

  1. Petko Boev i Petio Simeonov, Активности противградне заштите у Бугарској, Реферат, National Institute of Meteorology and Hydrology, Sofia, Bulgaria, Naljčik2003. (Prevod)
  2. Rangel Petrov i Kiril Slavov, Искуства са употребом радара за откривање олуја са градом и оптимизација засијавања истих, National Institute of Meteorology and Hydrology, Bulgaria, Naljčik 2003. (Prevod)
  3. Petio Simeonov, Petar Konstantinov, Petko Boev and Rangel Petrov, Research and Operational Cloud Modification Activities in Bulgaria, National Institute of Meteorology and Hydrology, Sofia, Bulgaria
  4. Petio Simeonov, Rangel Petrov, Lilia Bocheva and Tania Marinova, Pre-project Study on Meteorological Conditions for Hail Suppression and Rain Enhancement aim in South- East Bulgaria, National Institute of Meteorology&Hydrology, Sofia 2007.