Заштита од града у Румунији

Олујно-грмљавинско невријеме, праћено градом у Румунији је одувијек наносило значајне, тј. велике штете. Најранији доступни подаци о покушајима спречавања појаве града, вежу се за област Трансилваније, још од када је ова регија била у саставу краљевине Угарске, односно Аустро-угарске монархије. Тај историјски период доводи се у везу са изградњом црквених звоника, чија су звона требала да спријече падање града. У модернијој румунској историји тј. периоду од 1973. до 1976. године постојали су покушаји да се, слично као у сусједним социјалистичким земљама, уведе организована заштита од града. По подацима који су данас доступни из медија, наведени покушаји су заустављени директном интервенцијом Николаја Чаушескуа, који је схватио да ће свако сеоско домаћинство бити наоружано ракетама. Кориштење противградних ракета у сусједним земљама: Бугарској, Молдавији и Србији те њихови резултати, привукли су крајем 90-их година XX вијека пажњу румунских стручњака из области пољопривреде, након чега се приступило изради студије о противградној заштити. На основу поменуте Студије је 2002. године основан Национални систем за противградну заштиту и стимулацију падавина (скраћено Румунски: ДСНАЦП). Укупна улагања у поменути систем, до његове пуне оперативности, требало би да износе око 230 милиона леја (1 еуро= 4,49 леја) а потпуно оперативан би требао постати између 2014. и 2015. године. Систем би требао да обухвати укупно 5 центара у окрузима: „Prahova“, „Jaši“, „Vranča“, „Tamiš“ и „Mureš“. Окрузи који се такође препоручују за овај вид заштите су још: „Mehidinci“, „Galac“, „Vasluj“, „Buzau“ и „Maramureš“ те окрузи у покрајини „Добруџа“.

Укупна штићена површина Румуније, по завршетку система, би требала да обухвати преко 1,6 милиона хектара. У склопу прецизираних задатака до 2004. године модернизована је мрежа метеоролошких радара. Пилот пројекат центара противградне заштите стартовао је у округу „Prahova“ 2006. године, када је са 6 противградних станица заштићено подручје од 80 000 хектара, са тенденцијом да се оно увећа на 150 до 200 000 хектара. У румунској штампи је изнесен податак да је достигнути степен заштите од града у округу „Prahova“ између 75 и 90%.

Други центар који је пуштен у рад је у покрајини Молдавији у округу „Jaši“ гдје је са 16 противградних станица брањено око 200 000 хектара.

Трећи центар који је пуштен у рад 2012. године, такође у покрајини Молдавија, обухватио је 200 000 хектара у округу „Vranča“. Укупна улагања у овај центар су износила 4,6 милиона еура, док су штете које је овај округ претрпио у протеклих 5 година од града око 200 милиона леја. У покрајини Трасилванији у систему је тренутно око 150 000 хектара у окрузима „Alba“ и „Mureš“. Предвиђени годишњи трошкови рада система су на нивоу од 8 до 10 еура по хектару брањене површине. Буџет за 2012. годину је одобрен на нивоу од 10,7 милиона леја. До данас је у Румунији развијено неколико типова лансера ракета за противградне станице. У Фирми Електромеханика из „Ploeštija“ развијена је ракета дугог домета „Alfa-G“, као и њена мања варијанта, краћег домета. По подацима из медија цијена ракете „Alfa-G“ креће се око 250 америчких долара.

 До данас су практично покривене двије трећине од планираних 1,6 милиона хектара те је у наредних неколико година преостало завршити планиране послове на проширењу брањеног подручја. Поред тога, за потребе заштите од града, уз помоћ Универзитета у „Krajovi“ планира се модернизовати метеоролошке радаре софтвером „HASIS“.

ИЗВОРИ:

1. Constantin Şulea, Structura sistemelor de combatere a căderilor de grindină, Universitatea din Craiova, Facultatea de ingineria in electromecanică, Mediu si informatică industrială, Craiova 2010.
2. Cristea Bocioacă, Rachete antigrindină în Prahova, Revista lumea satului Nr. 15,1-15 august 2010
3. Constantin Şulea, Gheorghe Manolea, Sisteme informatice utilizate pentru combaterea caderilor de grindina, Universitatea din Craiova, Universitatea din Craiova, Facultatea de ingineria in electromecanică, Mediu si informatică industrială, Craiova
4. Pǎtru Spǎataru, Niculae Marin, Complex airborne system with combined action on the conditions of risk weather phenomena, INCAS BULLETIN, Volume 2, Number 2/ 2010, pp. 114 – 117.