Заштита од града у Молдавији

Зачеци противградне одбране у Молдавији сежу у 1964. годину, када се ова земља као Молдавска ССР налазила у саставу СССР-а. Рељеф Молдавија има значајан утицај на расподјелу броја дана са градом при чему је средишњи дио земље најугроженији док је најмање угрожен њен југоисток. Број дана са градом, је у просјеку 2,1 годишње. У 1955. години је  забиљежено осам дана са појавом града што је највећи број дана за цијело раздобље мјерења. Ова штетна појава најчешће се јавља у периоду од априла до октобра, када је праћена пљусковима и грмљавином. Град најчешће пада у тракама чија дужина варира од 5 до 155 километара.  Просјечно, најчешћа дужина трака је   20 до 25 километара, са ширином 0,2 до 4 километра. Доста често се град јавља и као „острво” у падавинама, чије се димензије крећу од 2 до 7 километара дужине са 0,2 до 2 километра ширине. Велика острва могу обухватити и  2000 хектара површине. Падање града се најчешће јавља између 15 и 19 часова са просјечном величином зрна града 08 до 10 милиметара. Ова штетна појава је у 70% случајева у Молдавији резултат проласка хладне фронте. У јесен 1966. године, када је заштита од града била у повоју, у току 9 градоносних дана забиљежено је да је дебљина палог града у неким мјестима достизала  8 до 10 центиметара. У Дубасари је те  1966. године забиљежена величина града од 40 до 50 милиметара а у  Тирасопољу (Придњестровље) од 30 до 35 милиметра.

Protivgradna zaštita u Moldaviji je osnovana, kako je već pomenuto 1964. godine kao posebna Služba za aktivni uticaj na hidrometeorološke procese. Radilo se sa sovjetskom metodolgijom unosa srebro-jodida, putem protivgradnih raketa, kako se radi i danas. Danas je branjeno područje Moldavije veličine preko 2 miliona hektara i pokriva 24 lokalne uprave, što je oko 60% teritorije zemlje. Služba je podijeljena na 12 organizacionih jedinica sa kojih se koordinira rad sa 108 protivgradnih stanica. Služba raspolaže sa 17 meteoroloških radara od čega je 10 operativno. U izvještaju, Službe za protivgradnu odbranu Moldavije, za poslednjih 8 godina pokazalo se da je usluga kakvu oni pružaju efikasna 80% u suzbijanju grada te je, kao takva, jedna od najboljih u svijetu. Efikasnost kakvu postižu, po pisanju medija, zasluga je djelom i kvaliteta ruskih protivgradnih raketa Alzanj-6. Raketa se po licenci proizvodi u Moldaviji, u fabrici čiji je vlasnik dionica 50% ruski partner, 39% rusko-moldavsko udruženje i 11% prodavci raketa u Moldaviji. Ukupna ulaganja u fabriku, sa moldavske strane su dostigla iznos od 226 000 američkih dolara. Kapacitet fabrike je oko 8000 protivgradnih raketa godišnje od čega se veći dio planira izvesti na tržište Rumunije i Bugarske. U periodu od 2006. do 2011. godine fabrika je moldavskoj Službi prodala 14 000 raketa. Cijena rakete je od 5000 do 6000 leja (1euro = 15,63 leja). U daljem razvoju fabrike protivgradnih raketa, planira se sniziti cijena finalnog proizvoda na 150 američkih dolara po komadu, na način da se više dijelova rakete prizvodi u Moldaviji. Tokom protivgradne sezone u Moldaviji, nastoji se da se po protivgradnoj stanici raspolaže sa po 70 raketa. Inače jedna sezona protivgradne zaštite u Moldaviji košta oko 6 miliona američkih dolara. Za početak sezone 2012. godine, iz državnog budžeta je traženo 70 miliona leja a odobreno je 52 miliona, što je obezbjedilo po 46 raketa po protivgradnoj stanici. Ukupan broj dana sa dejstvom protiv grada u Moldaviji se u periodu od 1977. do 1991. godine kretao od 30 do 64 dana godišnje. Danas je prosječan broj dana sa dejstvima protiv grada oko 19 dana godišnje

У Молдавији се, од стране државе издваја и дио субвенција за осигурање пољопривредне производње али због укупних великих трошкова осигурања те компликоване процедуре, пољопривредници избјегавају овај вид пасивне заштите. Укупно је осигурано 1% пољопривредног земљишта у Молдавији. Што се тиче противградних мрежа оне покривају врло мали дио земље, углавном воћњака. Ради покривања високих трошкова финансирања заштите од града у Молдавији, по доступним информацијама у јавности, покушава се пронаћи модалитет да се пољопривредници директно укључе у финансирање. Из медија се може издвојити и то да је америчка ЦИА исказала забринутост да противградне ракете не падну у руке терориста и искористе  се  као носиоци  прљаве бомбе,  што се касније показало  као  лажна  вијест.

Такође се из медија могла добити и информација да су европски консултанти, присутни у Молдавији,  предложили  да  се  Служба  за  противградну  заштиту  укине а  средства  директно усмјере у пољопривредну производњу. На поменути предлог реаговао је јавно Валериу Цантир, академик који већ 20 година ради с противградном службом Молдавије, рекавши да се ресурси Службе могу употребити и за стимулацију падавина а да је сам годишњи ефекат заштите од града, у виду смањења штета у Молдавији око 150 милиона америчких долара.

Академик руске Академије наука Магомет Абшаев, један од оснивача Службе у Молдавији, у својим излагањима и бројним обраћањима медијима у Русији и Молдавији,  истакао је да је служба за заштиту од града у Молдавији била најефикаснија у СССР-у а да јој је сада учинковитост 87-89% те да јој као таквој нема аналогне службе у западно-европским земљама.

ИЗВОРИ:

1. Stelian Ciocoiu, Scutul antigrindină în Moldova, Revista lumea satului, NR.11,1-15 iunie 2008
2. Timpul.md – E timpul sa stii! Unicul cotidian national!, AGRICULTURĂ: Cum ne apărăm de grindină?, publicat în Social pe 24 Aprilie 2012.
3. M.T. Abshaev, A.M. Abshaev, Ya.A. Sadykhov,G.S. Burundukov, I.A. Garaba, E.A. Zasavitsky, S.D. Plyusnin, and E.I. Potapov, Hail cloud seeding optimization on the basis of theoretical research in spreading of crystallizing agent and their influence on cloud medium, High Mountain geophysical institute of ROSHYDROMET, Institute of electronic engineering and Industrial technologies, Academy of sciences of Moldova, Moldavian Journal of the Physical Sciences, Vol.7, N3, 2008
4. I Potapov, N.O. Plaude, I. Zotov, Study of environmental pollution in a hail-protected area, Central aerological observatory, Dolgoprudny, Moscow, Journal of applied meteorology, Volume 35, 1995.
5. I. A.Garaba, N.S.Kim, The organization antihail services on an example of Republic of Moldova, Special service for active influence on the hydrometeorolodic processes, Chisinau, Republic of Moldova, 2007.
6. 2009 – 2010 Raportul Naţional de Dezvoltare Umană în Moldova, Schimbările Climatice în Republica Moldova, Impactul socio-economic şi opţiunile de politici pentru adaptare, Chişinău, Republica Moldova
7. Leonid Dinevich, Boris Leskov and Sofia Dinevich, Cloud modification for rain enhancement (Longtime research carried out in Moldova and Ukraine), HAIT Journal of Science and Engineering B, Volume 2, Issues 1-2, pp. 168-207, 2005.