Француска је земља у којој олујно-грмљавинске непогоде праћене градом наноси значајне штете, нарочито у пољопривреди. Такође, Француска има дугу традицију одбране од града. На почетку XX вијека, из Италије и Аустрије, у Француску се проширила употреба противградних топова. Трећи конгрес за борбу против  града, противградним топовима, одржан је у Лиону у Француској 1901. године.  На   конгресу   су изнесени бројни ставови, неки и супротстављени, о употреби тј. ефикасности топова. Након Другог свјетског рата у Француској се раширила употреба противградних ракета са експлозивом.

Противградни топ са почетка XX вијека
Противградне ракете из 1950-их

Француски генерал ”Rubin“ је 1948. године конструисао прву противградну ракету, која је носила реагенс  на бази сребро-јодида до висине од 1 000 метара. Од 1952. године у југозападним подручјима Француске, на површини од 60 000 км2 врше засијавање облака приземним генераторима у којима се спаљује отопина сребрног јодида у ацетону. Овакав, „шаролик” начин рада, практично се задржао до данас, са различитим степеном успјешности и задовољства корисника. Противградна заштита у Француској данас је организована као дјелатност удружења на регионалном нивоу. Носиоци рада у удружењима су углавном велики пољопривредни произвођачи. Програме финансирају индивидуални пољоприведници и њихова удружења. Најзначајнији представник таквих удружења је свакако „ANELFA“, непрофитабилно удружење, које функционише од 1951. године. Удружење врши противградну заштиту у четири региона Француске у покрајинама: „Ariege, Ušće du Rone, Šarant, Šarant Primorski. Šer, Dordonja, Drom, Gornja Garona, Gers, Žironde, Loir i Šer, Pirineji Atlantski, Visoki Pirineji, Vokliz i Landes“. Мрежа противградне заштите „ANELFA-e“ покрива  више од  40%  профитабилних  воћњака  у  Француској. Рад  се  заснива  на употреби ручних приземних генератора, који сагоријевају  смјесу  отопине  1%  сребро-калијум-јодида у  ацетону.  Мрежа  приземних генератора се стално проширује, тако да је 1995. године на подручју од 40 000 км² било распоређено 467 генератора док је данас на 66 000 км² распоређено 650 генератора.

Картографски приказ зона са повишеним ризиком од града у Француској
„ANELFIN“ приземни генератор

За рад са генераторима обучени су добровољци. Мрежа „АНЕЛФА-е“ се укључује по најави од „Meteo-fransa“, 3 сата прије наиласка градоопасне облачности. У сезони,  од априла до октобра, просјечно је радних 20 дана са по 10 сати.

„ANELFINA“ mreža gradomjera
„ANELFINA“ мрежа приземних генератора

У сезони се утроши око 740 килограма сребро-јодида. За мјерење резултата рада у Француској је од 1971. године до данас у мрежи градомјерамјера величине 55 000 км² постављено 1100 градомјера. Успјешност рада у „ANELFA-i“ процјењена је на 42% а технологија приземних генератора је 1990-их година проширена на Мађарску и Хрватску. 

Током 70-их година XX вијека вршено је експериментално засијавање облака сребро-јодидом из авиона. Компанија „Air Alpi“ у сарадњи са „ACMG“ (Удружење Гароне за климатске просјеке), нудило је разним синдикатима винара Француске (Burgundija, Šanse du Rhone, Savoja) услуге поменуте врсте али није дошло до веће примјене поменутог начина засијавања.

Avion „Air Alpa“ Protivgradna stanica u „Savoji“
Ракетари у „Burgunji“ и ракетари у „Gaskonji“

Што се тиче употребе противградних ракета у Француској, оне се користе од стране више удружења у  више француских  регија. У покрајини  „Gaskonji“  постоји  удружење за  заштиту  од града на подручју „Bas-Armanjak Lomanža“. Удружење располаже са 127 противградних станица са којих се у просјеку испали око 350 ракета малог домета. Буџет Удружења у 2000. години био је на нивоу 23 000 еура.

Начин дејства француских ракета

У департману „Savoja“ у региону „Rona-Alpi“ постоји удружење које располаже са 70 противградних станица. У региону „Burgunje“ функционише Синдикат одбране од града „Louhans“, чије су чланице општине: „Šapel Nod, Branž, Brijaj, Bantanž, Montrevil, Sornej, Louhans i Šateaureanud“. Годишњи буџет Синдиката је 11 600 еура и служи за набавку противградних ракета по цијени од 133, 71 еура по комаду. По изјавама датим медијима у овом Синдикату је у току процес замјене старих ракета, пуњених експлозивом, са новим ракетама, пуњеним калцијумовим хигроскопским солима.

Картографски приказ подручја у Француској у којима се користе противградне ракете
Противградне ракете француског произвођача „Lakroa“

Поред приземних генератора и противградних ракета у Француској су у употреби и противградни топови.  У удружењу,  које дјелује на  подручју „Tarna“ и „Garone“  у  употреби  је  20 противградних топова. Топови су белгијске производње и купљени су по цијени од 42 000 еура по комаду. Оно што је занимљиво је  то  да  постоји и  удружење против  употребе противградних топова са преко 1000 чланова које је основано у циљу забране рада противградним топовима из разлога што исти производе енормну буку.

Противградни топ у „Garoni“

ИЗВОРИ:

  1. Jean Dessens, A Physical Evaluation of a Hail Suppression Project with Silver Iodide Ground вurners in Southwestern France, Journal of applied meteorology, Volume 37, December 1998.
  2. Jean-François Bethoumieu, Концепт засијавања базе облака мамцима са хигроскопским солима – Како провјерити његову ваљаност познавајући природну промјењивост града?, Naljčik 2003. (Превод)